Main Index: Croatian Bible

Psalms 102

[1]    [2]    [3]    [4]    [5]    [6]    [7]    [8]    [9]    [10]    [11]    [12]    [13]    [14]    [15]    [16]    [17]    [18]    [19]    [20]    [21]    [22]    [23]    [24]    [25]    [26]    [27]    [28]    [29]    [30]    [31]    [32]    [33]    [34]    [35]    [36]    [37]    [38]    [39]    [40]    [41]    [42]    [43]    [44]    [45]    [46]    [47]    [48]    [49]    [50]    [51]    [52]    [53]    [54]    [55]    [56]    [57]    [58]    [59]    [60]    [61]    [62]    [63]    [64]    [65]    [66]    [67]    [68]    [69]    [70]    [71]    [72]    [73]    [74]    [75]    [76]    [77]    [78]    [79]    [80]    [81]    [82]    [83]    [84]    [85]    [86]    [87]    [88]    [89]    [90]    [91]    [92]    [93]    [94]    [95]    [96]    [97]    [98]    [99]    [100]    [101]    [102]    [103]    [104]    [105]    [106]    [107]    [108]    [109]    [110]    [111]    [112]    [113]    [114]    [115]    [116]    [117]    [118]    [119]    [120]    [121]    [122]    [123]    [124]    [125]    [126]    [127]    [128]    [129]    [130]    [131]    [132]    [133]    [134]    [135]    [136]    [137]    [138]    [139]    [140]    [141]    [142]    [143]    [144]    [145]    [146]    [147]    [148]    [149]    [150]   

102:1 Molitva nevoljnika koji je klonuo pa svoju tugu izlijeva

102:2 Jahve, usliši molitvu moju, i vapaj moj k tebi da dođe!

102:3 Nemoj sakrivati lice od mene u dan moje nevolje! Prigni k meni uho svoje: kad te prizovem, brzo me usliši!

102:4 Jer moji dani nestaju poput dima, a moje kosti gore kao oganj.

102:5 Srce mi se suši kao pokošena trava i kruh svoj zaboravljam jesti.

102:6 Od snažnih jecaja mojih kosti mi uz kožu prionuše.

102:7 Sličan sam čaplji u pustinji, postah k'o ćuk na pustoj razvalini.

102:8 Ne nalazim sna i uzdišem k'o samotan vrabac na krovu.

102:9 Svagda me grde dušmani moji; mnome se proklinju što bjesne na me.

102:10 Pepeo jedem poput kruha, a piće svoje miješam sa suzama

102:11 zbog tvoje ljutine i gnjeva, jer si me digao i bacio.

102:12 Moji su dani k'o oduljena sjena, a ja se, gle, sušim poput trave.

102:13 A ti, o Jahve, ostaješ dovijeka i tvoje ime kroza sva koljena.

102:14 Ustani, smiluj se Sionu: vrijeme je da mu se smiluješ - sada je čas!

102:15 Jer milo je slugama tvojim kamenje njegovo, žale ruševine njegove.

102:16 Tad će se pogani bojati, Jahve, imena tvojega i svi kraljevi zemlje slave tvoje

102:17 kad Jahve opet sazda Sion, kad se pokaže u slavi svojoj,

102:18 kad se osvrne na prošnju ubogih i ne prezre molitve njihove.

102:19 Nek' se zapiše ovo za budući naraštaj, puk što nastane neka hvali Jahvu.

102:20 Jer Jahve gleda sa svog uzvišenog svetišta, s nebesa na zemlju gleda

102:21 da čuje jauke sužnjeva, da izbavi smrti predane,

102:22 da se na Sionu navijesti ime Jahvino i njegova hvala u Jeruzalemu

102:23 kad se narodi skupe i kraljevstva da služe Jahvi.

102:24 Putem je istrošio sile moje, skratio mi dane.

102:25 Rekoh: "Bože moj, nemoj me uzeti u sredini dana mojih! Kroza sva koljena traju godine tvoje.

102:26 U početku utemelji zemlju, i nebo je djelo ruku tvojih.

102:27 Propast će, ti ćeš ostati, sve će ostarjeti kao odjeća. Mijenjaš ih poput haljine i nestaju:

102:28 ti si uvijek isti - godinama tvojim nema kraja.

102:29 Djeca će tvojih slugu živjeti u miru i potomstvo će njihovo trajati pred tobom.

Check Our HOME PAGE for Other Languages
This site was created originally by
BibleDatabase